Plaža- pesak ili kamen, more, sunce, so, reka, jezero, planina, čak i grad i ulica, klimatizovan prostor i u njemu svakodnevne aktivnosti. Tople noći, komarci, sredstva protiv ujeda komaraca.

To će vas okruživati u narednom periodu.

Tokom leta koža će  svakodnevno biti izložena dejstvu sunca i toplote, postajaće suva, možda će se perutati, a možda i crveneti. Neke od nas će grickati insekti. Mnogo je zadataka da bi se koža zaštitila, a sa druge strane toliko je toplo da ideja o mazanju slojeva krema na lice i telo nije primamljiva. Na kraju leta nekima od vas će se koža i ljuštiti dok se skida boja, možda će delovati neuredno, možda ćete dići ruke od svega i čekati da prođe.

A tamo negde početkom oktobra pogledaćete se u ogledalo i videti jedno suvo lice, osetićete kako vas zateže koža nakon umivanja, a možda primetite i neku novu boru. Neka lica će na žalost imati tamne mrlje ili takozvanu hiperpigmentaciju.

Da li je sve to moguće sprečiti i kako?

Kako tretirati kožu i zašto se letnja nega kože razlikuje od nege u drugim godišnjim dobima? Koje vrste krema i seruma su najbolje za tople dane i šta takve kreme treba da sadrže? Ako brinete o svojoj koži sigurno već znate  mnogo o zaštiti od sunca. A možemo na trenutak i da se podsetimo osnovnih stvari:

-Izbegavajte sunce od 11-17h;

-Nosite što veći šešir i naočare za sunce ako hodate ulicom, a na plaži ni suncobran nije na odmet. Još bolje je čitati knjigu u prirodnom hladu.

-Kremu za zaštitu  je potrebno ravnomerno naneti, rasporediti, ponavljati mazanja, a obavezno posle svakog kupanja. Ideja o vodootpornoj kremi je napuštena, a označavanje kreme za zaštitu od sunca kao vodootporne je zabranjeno evropskom regulacijom o obeležavanju kozmetičkih proizvoda.

Kakvu kremu treba da koristite?

U zavisnosti od godina, tipa kože i dosadašnjeg iskustva sa sunčanjem možda već imate svoje ispobane i proverene izbore i držite se njih . U prvim danima na suncu svakako koristite kreme sa SPF 20 ili više.

A ako idete na posao i potrebno je da se šminkate ne zaboravite da uvek stavite hidratantni serum ili kremu ispod vašeg pudera ili tonirane kreme. I puder i tonirana krema bi trebalo da sadrže SPF.


Zašto se nega u toku leta razlikuje ?

Kada su spoljne temperature visoke i naša koža se greje. Često se dešava da otičemo, a kapilari i vene nam postaju vidljiviji, a često nastaju i novi. Kako možete da pomognete sebi upotrebom kreme sa kestenom pročitajte detaljnije na našem shopu.

Koža gubi vlagu (bilo da mi to vidimo ili ne), spoljašnji sloj postaje suv i u ekstremnim slučajevima se i ljušti. Ponekad koža postaje crvena, svrbi i razvija iritaciju. Sve ovo je naročito izraženo ako se sunčamo.

Gledajući dugoročno, svako izlaganje suncu nosi rizik od pojave bora i  prevremenog starenja kože.

Na koje sve načine možemo da sprečimo katastrofu?

Tuširanje i kupanje sa hidratantnim gelom za tuširanje.  Kao završni korak predlažemo nanošenje ulja (preporučljivo je da budu biljna ulja). Ulje blago utrljati i isprati vodom bez sapunice. Na kožu naneti hidrirajuću kremu za telo. U ekstremnim slučajevima pre kreme naneti sprej za sprečavanje iritacije i crvenila koji se brzo upija.

Šta od sastojaka prija koži nakon sunčanja i u toku leta ?

Na vašim kremama, sprejevima, serumima potražite neke od sledećih sastojaka:

Pantenol, glicerin, hijaluronska kiselina, aloe vera, alantoin, biljni ekstrakti hamamelisa, kamilice. Ulja badema, avokada, masline, argana, semenki grožđa, ulje šargarepe, ulje žutog noćurka, vitamin E i beta karoten.

Izbegavati bebi ulje odnosno parafinsko ulje koje na suncu može da izazove iritacije, a postoje čak i istraživanja koja govore u prilog tome da privlače UV zrake.

Što se tiče lica, treba izbegavati masne i teške kreme.

Lagane vodene formule bogate hidrirajućim i antiiritantnim sastojcima koje se brzo upijaju su dobitna kombinacija.Hijaluron je broj jedan sastojak koji obezbeđuje hidrataciju.

Predlažemo da se obezbedite sa vodom u spreju za instant hidrataciju i nanosite je na lice više puta u toku dana.

Sunce je izvor života. Tvrdim je da je štetna samo neumerenost i preterivanje.

Čuvajte se i uživajte!

 

 

 

Ova serija tekstova odraz je mog ličnog interesovanja za istoriju nauke i razvoja ljudske misli. Pokušaću da dočaram čitaocu kako to ulepšavanje ljudskog izgleda obuhvata mnoge grane čiste i primenjene nauke.

Možda se na prvi pogled čini da nauka i lepota nemaju mnogo toga zajedničkog, a kozmetologija je proizvod ukrštanja medicine,farmacije,hemije, psihologije,sociologije pa čak i pravne nauke.

Jedna je ideja koja je sve ove ozbiljne teme povezala u to čudno klupko. To je ideja o lepoti.

Dostojevski je tek 1869 rekao kako će lepota spasiti svet, a ljudi su se od praistorije tako ponašali. Kao da je ona baš ta koja će ih spasiti. Šta nas to napada pa se mi spašavamo? Da li odatle potiče ta ponekad opsesivna potreba za ulepšavanjem?

Regeneration can come only through a change of heart in the individual., Henry Williamson

Regeneracija dolazi jedino kroz promenu u srcu osobe, Henri Vilijamson

Da li ste znali da koža samu sebe regeneriše u proseku svakih dvadeset sedam dana? Sposobnost kože da se regeneriše čak i ako je značajno narušena njena zaštitna funkcija, postoji zahvaljujući matičnim ćelijama dermisa i epidermisa koje su u stanju da generišu novo tkivo.

Zamislite kako se šetate kroz kedrovu šumu i kako vam taj divan miris prirode ispunjava um i telo. I onda ste ugledali nešto jarko žuto među zelenim nijansama i krenuli ka tom drvetu. Limun koji ste uzeli i čija je kora na dodir poput kedrovog stabla prinosite nozdrvama. I miris limuna se meša sa mirisom kedra. Šetate tako sa korpom punom limuna kroz kedrovu šumu i onda naiđete na malu čistinu među drvećem. Na toj poljani je žuto cveće. Besmrtno, večno smilje. Slatkasto, a oporo miriše. Sveže je, a izgleda kao da je suvo. I ta sveža kiselost da li je od smilja ili limuna? Tri se mirisne note prepliću, a ni jedna nije dominantna.